Рекламе - Маркетинг - Контакт

Данас је Велика Госпојина, празник мајки и деце: Ево шта треба да урадите

Српска православна црква данас обележева Велику Госпојину, односно празник Успења Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника.

На Велику Госпојину, која је успомена на смрт Богородице и њено васкрсење, завршава се двонедељни пост

Према предању, Богородица је живела 60 година, према неким изворима 72, а наџивела је свог сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Све до смрти, Богородица је живела у Јерусалиму обилазећи често она места која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Исуса Христа и молила се Богу да и она оде за њим на небо, кад за то дође време.

Једном приликом јавио јој се арханђел Гаврило, и објавио јој, да ће кроз три дана бити упокојена.

Док је лежала на самртној постељи, изненада је засијала небеска светлост и сам Господ Исус Христос дошао је са анђелима да прими душу своје мајке и однесе је на небеса.

С великом радошћу она се вратила у свој дом пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши, а потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке.

Апостоли су затим узели ковчег с њеним телом, из којег су се ширили мириси, и у пратњи бројних хришћана однели су га у Гетсимански врх. Прича открива да су их од злобних људи скривали облаци.

Трећег дана после њене смрти на њен гроб стигао је апостол Тома како би целивао њено тело. Када су остали апостоли отворили гроб, нашли су у њему само плаштаницу. Богородица им се јавила те вечери и поручила: “Радујте се, ја ћу бити с вама заувек”.

Света Дева Марија живела је праведно на земљи и добила је највећу награду на небу. Она је најближа Господу и зато је заштитница свих људи, јер њено срце је пуно доброте и љубави као у сваке мајке. Она добро зна колико и како мајчинско срце осећа.

Хришћани, али људи других вера, веома поштују Богородицу и често јој упућују молитве. У цркви, у дому, где год се Богу моли, хришћани певају „Пресвета Богородице, спаси нас !“

НАРОДНА ВЕРОВАЊА И ОБИЧАЈИ

На Велику Госпојину посебно жене иду на причест, јер се овај дан сматра празником жена и мајки.

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. За празник Успења Пресвете Богородице, исто тако, није добро ишта радити рукама, или започињати нов посао.

Заштитница је свега живог на земаљској кугли, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући верујућих Срба. Верује се да мало састругане боје са њене иконе или фреске ако се попије може помоћи код многих женских болести.

Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па се за Велику Госпојину у Србији многи болесници одводе на изворе лековите воде да се умију.

У целој Србији се одржавају вашари и народни сабори на којима су се некад али и сад, људи у празничном расположењу окупљају ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се, некада, момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.

У прошлости су, понегде и данас, одржавана бденија у храмовима или над изворима воде, изговаране су молитве за оздрављење од костобоље и очних болести. Од овог дана почињу дани који се зову Међудневнице или Међугоспојинци, и трају све до Мале Госпојине која се слави 21. септембра по новом календару.

Верује се да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале Госпојине (21. септембра), најбоље брати лековито биље и траве јер имају изузетно лековита својства. Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зимске резерве. Многи прве убране траве носе на благосиљање у цркву. До данашњег дана треба заврштити и све летње послове у пољу, а тек од Мале Госпојине треба почети са новим, јесењим радовима.

извор: BKTVNews/Maja Podraščanin

Оставите одговор

You have to agree to the comment policy.