Славимо Митровдан: Једну ствар ваља испоштовати како би вас пратили срећа, здравље и благостање

СПЦ и верници данас славе празник посвећен Светом Димитрију, познатији као Митровдан.

Познат је и као празник када су се, за време Отоманске окупације, хајдуци растајали да презиме код јатака и сачекају Ђурђевдан за поновно окупљање. У Русији овог свеца сматрају и покровитељем Сибира.

Свети Димитрије Мироточиви је рођен у Солуну почетком 4.века, отуда га зову и Димитрије Солунски. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих родитеља који су веома касно, добивши од Бога благослов, постали родитељи.

Измољен тако од Бога, као једини и дуго очекивани, с великом пажњом је однегован и васпитаван. Захваљујући духовној надмоћи, лепом изгледу, побожности и моралној храбрости, Димитрије је убрзо постао веома познат у целом Солуну. Његов отац је био војвода, а када је умро, христоборни Максимијан је поставио Димитрија за солунског војводу, дајући му чин генерала Тесалског (солунског). Царево посебно наређење се односило на прогон хришћана, али је Димитрије супротно наредби чак јавно исповедао своју веру у Христа.

Када је цар Максимијан то сазнао, како пише у старим књигама, прво је био тужан јер је ценио ученог Димитрија, зато га је позвао да му објасни зашто је Христос бољи од Зевса, Аполона, Нептуна, и других. С обзиром да се њихова дискусија о вери завршила са Димитријевим речима да је “једини Краљ на земљи и на небу Господ Бог”, цар га је незадовољан отпустио. Знајући шта га чека, Димитије је разделио  сву своју имовину и мирно се предао, спреман на страдање које му предстоји. Неколико дана касније, иако су га нашли на молитви, војници су копљима изболи овог храброг светитеља.

Солунски хришћани су кришом сахранили његово тело, а на том гробу је потекло миро где су се многи верници чудом исцељивали, отуда га зову и Мироточиви. Управо над његовим гробом је подигнута мала црква, а један од тадашњих велможа Леонтије, пошто се излечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Приликом археолошких ископавања темеља цркве пронађене су мошти светог великомученика Димитрија.

Током средњег века, поштован је као један од најважнијих православних војника међу светитељима. Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна и исцелитељем болесних, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.

У Србији се свети Димитрије празнује као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима на овај дан се одржавају заветине или преславе. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови Косовска Митровица и Сремска Митровица су добили име по светом Димитрију Солунском Мироточивом.

Иначе, многи храмови помесних православних Цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушће насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, Манастир Велика Ремета и Манастир Дивљане су му такође посвећени.

Народни обичаји

У Грчкој је обичај да се на Митровдан обављају организована вишељудна крштења, а мала деца приликом крштења се обавезно помазују миром св. Димитрија, јер се сматра да ће бити “мили Господу, и здрави мајци својој”.

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.

За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. По овцама се гледа каква ће бити зима: ако на Митровдан леже са скупљеним ногама, биће блага зима, ако леже са опруженим ногама, биће оштра. Ако на Митровдан буде облачно, биће топла зима; буде ли ведро, биће оштра. Ако пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу и да ће се зима задржати до априла.

Иначе Митровдан се светкује и као бећарски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплаћивали бећари – чувари стоке. Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан ради зимске паузе и зацеливања рана, а састајали поново на Ђурђевдан, како се говорило: Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак.

Сматра се да је време после Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за после великог празника.

извор: BKTVNews

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *