Рекламе - Маркетинг - Контакт

40 дана за прочишћење душе и тела: Почиње Божићни пост, најважнији део живота сваког православца

Божићни пост, који је један од четири велика годишња, почиње данас, траје 40 дана и заршава се на Божић, 7. јануара.

За време Божићњег поста средом и петком пости се на води, као и целу седмицу пред причест, а другим данима је дозвољено јести на уљу. Божићни пост дозвољава да се риба једе само суботом и недељом, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра (без обзира у који дан падне).

Уколико славите славу за време поста, тога дана је дозвољена риба. Најстрожи пост је 6. јанаура када су прави верници тога дана све до вечере само на води.

Божићни пост је установљен да бисмо се пре дана Христовог рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свету, и да би му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста сам телесни пост Бог не прихвата.

Исус Христос је установио причешће када је на последњој Тајној вечери, претворио хлеб у тело своје и вино у своју крв и поделио их апостолима. Овим причешћем Христос је завршио са Старим и установио Нови завет, који је дан после, запечатио својом крвљу на крсту.

Заједно с молитвом, пост спада у најважнији садржај живота сваког хришћанина, а посебно православца. Пост у хришћанству представља уздражвање од одређене врсте хране, тачније “мрсне”, као и од сваког облика грешних дела, мисли и жеља.

Али, неједење мрсне хране није суштина поста. Према Христовом учењу, тело и душа су једна целина и тако их треба третирати. Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећања, са телом узајамно не учествују, а то није могуће постићи без прихватања поста, душевног и телесног.

Црква је прописала четири поста годишње: Ускршњи, Петровски, Госпојински и Божићни. Ово су вишедневни постови, а једнодневни су на дан појединих светаца, сваке среде и петка. Пост је моћно оружје против демона.

“Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом”, рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића.

Мојсије се после потпуног поста од четрдесет дана усудио да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести. Пророк Самуило је био плод поста. Великог јунака Самсона је пост учинио непобедивим, а када је напустио пост заведен Далилом, у пијанству и блуду, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља, и на крају уништен.

После поста од четрдесет дана пророк Илија се удостојио да се сретне са Господом лицем у лице. Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Тајна светог причешћа, сврха и намена поста

Пре причешћа сваки хришћанин треба да се исповеди, да се покаје и моли Бога за опрост, јер тело се спрема постом, а душа покајањем. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања, нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове.

Човек не може бити радостан ако у души носи грехове, осећања злобе, зависти, похлепе, мржње, зато се за Божић спремамо постом од шест недеља, миримо се са свима и причешћујемо. Помажемо сироте и немоћне, да би и они могли да се радују.

Божић је празник мира и љубави као што су певали анђели. Српски народ има веома лепе и веселе обичаје у дане пре и после Божића. Најважнији су Детињци, Метерице, Оци, Туциндан, Нова година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан.

извор: BKTVNews

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *