Рекламе - Маркетинг - Контакт

НЕМОЈТЕ СЕ БОЈАТИ ЈУНАЦИ АКО БУДУ КРВАВИ БАДЊАЦИ! Црногорци су некада били БРАЋА са Србима, а сада их се ОДРИЧУ

Да ли се и овога стиде?

“ТАТА ТУЧЕ, ПА ОДМОРИ, ПА НАСТАВИ ДА ТУЧЕ”: Најтужнија прича коју ћете прочитати на Бадњи дан

Овај дечко је симбол Србије!

Posted by Прокупље Онлине on Недеља, 06. јануар 2019.

ЛЕДЕНИ БОЖИЋ НАС ЧЕКА! Температура иде и до МИНУС 12! Ово је детаљна прогноза за седмицу која следи, а метеоролози имају ПОСЕБНО УПОЗОРЕЊЕ!

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Некада су Црногорци и Срби заједно војевали битке, спасавали једни друге и били браћа, а данас се у Црној Гори уништава све што има префикс СРПСКО. Баш у том светлу, а на Бадњи дан присетимо се подвига Црногорске војске на Мојковцу.

Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије.

Црногорски положај

Мојковачка битка је заправо завршна фаза једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.

РУСИ ЈАЧИ ОД ЦЕЛОГ СВЕТА! САНКЦИЈЕ ПЉУШТЕ, ПУТИНОВА ЕКОНОМИЈА РАЗВАЉУЈЕ! Ово је 10 ПРИВРЕДНИХ РЕКОРДА Русије у 2018, У ИНАТ ЗАПАДУ!

У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска приметила да српска војска има намеру да се повлачи преко територије Краљевине Црне Горе, схватила је да би пресецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору.

Тада аустроугарска војска сва расположива средства шаље у том правцу. Главни део аустроугарске војске, 20.000 војника са око 70 топова, налазио се на линији Рожаје – Сјеница – Бијело Поље.

Стање у црногорској војсци било је веома тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понели.

Укупан број војника у црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу био је око 6.500, а предводио их је сердар Јанко Вукотић.

Аустроугарска војска је ангажовала две дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14.000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбеђивале крила овим двема дивизијама чинило је 20.000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари.

Војска је била опремљена пушкама, тзв “маузерке”, затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела.

До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На Бадњи дан, 6. јануара, генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску.

На удару 6. аустроугарског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су наизменично прелазили са једне на другу страну, али је Доњоморачки батаљон успео да задржи положај до поподне.

После тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успева да освоји Бојину њиву, али остали делови Колашинске бригаде, посебно они са Развршја које је било стратегијска тачка за продор ка Мојковцу, чврсто су задржали непријатеља.

(ФОТО) Напустио је своје венчање и крштење детета када је добио позив за узбуну: Несвакидашњи гест српског војника

ПРЕМИНУО ДРАГОСЛАВ ШЕКУЛАРАЦ: Одлазак друге Звездине звезде

Освајањем Бојине њиве и Улошевине, Аустроугари су угрозили кључну одбрану “мојковачких врата”.

Према процени сердара Вукотића, следећи дан био је кључан, зато напушта штаб у Колашину и одлази на положаје код Мојковца, где са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба доноси одлуку да се изврши контранапад.

Распоред снага

У зору, на Божић, 7. јануара, Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, креће ка непријатељским положајима.

У снегом завејаним брдима почиње борба, уз грмљавину топова и звукове бајонета. Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон, и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других.

Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојину њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад.

У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона. Јуриш и противјуриш се ређају скоро без престанка. Главни напад према Бојној њиви изводи Ровачки батаљон под командом Милинка Влаховића, који успева да после толико јуриша и напада у снажном противјуришу заузме косину која се са Развршја спушта ка Бојиној њиви.

(ФОТО) ТО МИЛЕ, СРПСКИ ДОМАЋИНЕ! Додик унео бадњак у зграду Председништва у Сарајеву

Барјактар црногорске војске

Међутим, Аустроугари уводе своје задње резерве и тако, пред надмоћнијим непријатељем, Ровчани су били приморани да се повуку. Остали положаји Колашинске бригаде су задржани. Десно од Ровачког батаљона борили су се Први и Трећи регрутски батаљон, састављени од младића старих од 18 до 21 године.

Како су сви били млади, јаки и поприлично увежбани од обучених официра, њима су давани специјални задаци, па им је и поверено да поврате Бојину њиву, која је била добро брањена са три реда бодљикаве жице и митраљезима у рововима.

Први јуриш није успео. Почињу и други силовити јуриш, не бринући за жице и гранате које су бесомучно падале. И тај други јуриш је одбијен, тако да је Бојина њива остала у рукама Аустроугара. Сердар Јанко Вукотић наређује да се једина резерва, Дробњачки батаљон, уведе у борбу и по “сваку цену” заузме Бојина њива.

ДЕТАЉИ СПЕКТАКУЛАРНОГ БЕКСТВА ИЗ ЗАТВОРА: Уже, две канте и душек су Србину и Босанцу били потребни за немогуће! А ево шта су ПОРУЧИЛИ У ОПРОШТАЈНОМ ПИСМУ

Батаљон је отпочео напад и успео да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. После кратког предаха и припреме, све три чете поравнавају се у једну линију, и после кратке паљбе сви заједно крећу у силовити јуриш.

Непријатељ се није могао одупрети брзом продору Дробњака, који су улетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву.

Након затишја, генерал Рајнер, који се не мири са губитком Бојине њиве, уводи своје задње снаге из резерве, 205 бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад жестоко одбијен.

СРБИЈО ЧУВАЈ СЕ ЕУ, ОСТАЋЕШ БЕЗ СРБА! Комшије жестоко платиле европски сан, за три године из Хрватске ИСЕЛИЛО 230.000 ЉУДИ!

“Борили се против јунака из бајке…”

О јунаштву црногорске војске најбоље сведоче речи аустроугарских официра, учесника битке.

Пуковник Рихтер је записао да “храброст црногорског војника нема премца у историји ратова”.

Генерал Хецендорф, према сопственом признању, није очекивао да ће црногорска војска на Мојковцу пружити такав отпор и онемогућити његова дејства за одсецање макар једног дела српске војске у повлачењу. Много касније он ће рећи: “Борили смо се против јунака из бајке…”

Видевши да би можда то довело и до слома његових снага, генерал Рајнер са исуканим мачем стаје на чело своје последње резерве и предводи напад. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима.

Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара.

(ВИДЕО) ЕКСКЛУЗИВНО: Видео из “аутобуса смрти” који се сударио с возом код Ниша!

Оружје на Мојковцу

Црногорска војска по организацији, техничкој спреми и обучености није се могла мерити са савременим војскама тог доба. Она је претежно била формирана на територијално-племенској основи. Изузев регрутских батаљона, то је била војска милицијског типа – “наоружани народ”.

Почетком 20. века Црна Гора је добила неколико драгоцених товара оружја из Русије, који ће јој бити од велике помоћи у ослободилачким ратовима 1912. и 1913, али и у Првом светском рату. У товару који је испоручен у Котору било је 12.000 пушака система “малихер” у народу одмах прозване “московке”.

ДАН Д! Ево када ће напредњаци донети одлуку о ванредним изборима

Нешто касније Русија у Црну Гору шаље и неколико топова типа “обуховски”. Бијући бој за бојем “московке” су неохлађене ушле у Први светски рат, прегорелих цеви али сачуваних бајонета који су били дугачки готово колико и пушке. Ти бајонети ће бити пресудни у борбама прса у прса са аустоугарским војницима, чије су пушке “маузерке” имале знатно краће ножеве.

На Мојковцу је било осам митраљеза већином руских, али је било и аустријских, отетих у претходним борбама. Црногорска Санџачка војска у Мојковачкој бици имала је 22 лака топа и само две тешке руске хаубице.

Поред руских топова система “обуховски”, у бици на Мојковцу учествовали су и немачки “крупови” и француски “дебанжови”.

Две тешке хаубице, једине којима је располагала читава црногорска војска, током борби 1915. године премештане су са бојишта на бојиште од Дрине и Вишеграда до Мојковца. Три дана пре битке хубице су извучене на врх Малог препрана, који гледа на Подбишће, одакле ће у зору 6. јануара почети да туку по непријатељским положајима.

(ВИДЕО) Србија узима хеликоптере са ротационим митраљезима: Киша метака чека сваког ко се намери на Х145М!

Српска артиљерија

У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије. Оне су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића. Храброшћу своје посаде и командира капетана Драгољуба Младеновића, те батерије су се прославиле и остале у сећању сваког војника.

Српски ариљерци, знатно вичнији од црногорских у руковању топовима, посебно лаким француским “дебанжовцима”, на заједничким положајима користили су свако затишје да црногорским тобџијама пренесу своје знање.

Три српске батерије добиле су и извршиле последње наређење, сместивши се уочи битке лево од Препрана, изнад самих Поља, на брду званом Боровњак.

На Бадње вече, када је родбина из крајева ближих Мојковцу дошла да обиђе војнике и донесе им све што се имало, батерију капетана Младеновића и друге две српске батерије обишла је група црногорских стараца и жена.

Старци су замолили Младеновића да им покаже топове, а када је он удовољио њиховој жељи, по старом црногорском обичају наздрављало се не само војницима већ и топовима, док су жене из торби вадиле чарапе, ракију и храну и тиме даровале српске војнике.

(ФОТО/ВИДЕО) КАДА БИ СРБИЈА ИМАЛА С-400 МОГЛА БИ ДА БРАНИ НЕ САМО СЕБЕ И СРПСКУ ВЕЋ И… Ево зашто се Запад плаши руских ПВО система!

Победници, побеђени

“Иако залуд”, како је сердар Јанко Вукотић рекао у последњој поруци својим јунацима, битка је добијена и окончана 10. јануара, а слава оружја црногорске Санџачке војске у, како су га Црногорци називали, Вељем рату, крунисана је мојковачком победом и испуњењем дуга према братској српској војсци.

Делови две аустроугарске дивизије, 53. и 62, укупно 14 батаљона, заустављено је и натерано на повлачење. Три велика дана на Мојковцу протекла су у непрекидним борбама. Црногорска Санџачка војска је била свесна да је то битка за успешно повлачење српске војске због чега аустроугарска армија није успела да затвори “мојковачка врата”.

Та капија је остала слободна чак и када је српска војска већ преко Албаније избијала на море.

Још не знајући за катастрофу, за више од 280 топова који су четири дана и четири ноћи, по наређењу генерала Вебера, тукли по Ловћену, црногорски промрзли и изгладнели војници су на Мојковцу одбранили стару границу на Тари.

Вест о паду Ловћена неколико дана касније деловала је као гром из ведра неба, јер је сваки од војника знао: када падне Ловћен пало је Цетиње, а када падне Цетиње пала је и Црна Гора.

Настала је чудна ситуација у којој побеђени непријатељ бежи, а победник треба да напусти положај не знајући коме да остави Мојковац, коме мртве на положајима, коме артиљерију и толико жељене митраљезе и хаубице.

Последње наређење штаба црногорске Санџачке војске издато је једном нареднику из Штитарице. Наредник се звао Новак Вуковић, а наређење је гласило: уништити сва оружја да не би користило непријатељу.

Топови су закопавани или бацани низ Тару, а један вод је читаву ноћ и дан сакупљао и доносио на гомилу топовске гранате, митраљезе, барут и муницију.

Када је све што се могло сакупило, наредник Вуковић је запалио барут. Уследио је огроман пламен и експлозија која се чула све до Колашина, Роваца и Мораче. Док су летела и падала парчад челика по оближњим кућама и снегом прекривеним ливадама, војници су плакали.

Највећи значај Моковачке битке било је спречавање аустроугарске војске да пресече повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, и даље ка Крфу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

РЕАГОВАЛА БИА! Албанци ће извршити ТЕРОРИСТИЧКИ напад на СЕВЕР КОСОВА, а за то оптужити СРБЕ!

КАКО ЈЕ САТАНИЗОВАН СРПСКИ НАРОД? Ово су НАЈВЕЋЕ ЛАЖИ које су Американци измислили о Србима!

ДЕВОЈКА КОЈА ЈЕ ОТЕТА ПОСЛЕ ПУЦЊАВЕ НА АДИ ХУЈИ ШОКИРАЛА У ПОЛИЦИЈИ: Ево шта се дешавало за дочек!

ОПОМЕНА СВИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА СРБИЈЕ! Путинова посета ПРСТ У ОКО свима који нам ЖЕЛЕ ЗЛО – Запад УПЛАШЕН

ЦЕО ЖИВОТ ОВЕ СТВАРИ РАДИТЕ ПОГРЕШНО: Заблуде о ОДЛЕЂИВАЊУ АУТА које само ШТЕТЕ ВОЗАЧИМА!

Трампов човек поручио Дачићу: Харадинај даје север Косова милом или силом!

ШОК! САТАНИСТИЧКО КЛАЊЕ ПСА УЖИВО ГЛЕДАЛО ЧАК 60 ЉУДИ! Откривено којој секти припадају, чак 30.000 Срба је у њој!

УЖАС У МЕРОШИНИ Тело старије особе пронађено у бунару

ЛЕДЕНО ДОБА У СРБИЈИ: Снег и мраз до Божића, већ у суботу и до МИНУС 10!

ТУГА У НИШУ! СЕДМА ЖРТВА АУТОБУСА СМРТИ: Мушкарац (65) преминуо у болници након стравичне несреће у Доњем Међурову

Ово је возач аутобуса смрти: Милан Чудо на саслушању није могао да објасни зашто се снимци не поклапају са његовом изјавом

извор: espreso.rs

слике: Wikipedia

Оставите одговор

You have to agree to the comment policy.