НА КОРАК ОД НАЈГОРЕГ СЦЕНАРИЈА! Зашто је толико битно да Иран не прекорачи границу за складиштење и обогаћивање уранијума?

Иран је пробио границе за складишење и обогаћивање ниско обогаћеног уранијума која је била прописана споразумом са светским силама из 2015. године.

Те године је Иран је пристао да ограничи своје осетљиве нуклеарне активности, а заузврат је требало да дође до укидања економских санкција, подсећа Би Би Си.

ЛЕШ У СЕЛУ РАКОВИЦА НА АВАЛСКОМ ДРУМУ: Тракториста у шоку, сакупљао сено, па испод пронашао ситног дилера дроге! Мртвацу трактором прешао преко ноге

ШОКАНТНЕ ТВРДЊЕ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА: Кристијан Голубовић палио џамију по налогу Коштунице!

Шта је обогаћени уранијум?

Обогаћени уранијум има широку употребу у мирољубиве сврхе, као што су медицинска истраживања и производња електричне енергије. Међутим, ако је високо прочишћен, уз помоћ њега може да се направи нуклеарна бомба.

Према нуклеарном споразуму, Ирану је дозвољено да до 2031. године производи ниско обогаћени уранијум који има три или четири посто концентрације фисионог изотопа У-235, што је довољно за покретање електрана. Уранијум који може да постане атомско оружје обогаћен је 90 посто или више.

Иран, такође, не сме да складиши више од 300 килограма ниско обаћеног уранијума и да не ради више од 5.060 центрифуга које се користе за издвајање У-235 изотопа из гаса уранијум хексафлуорид.

Други део споразума упућује Иран да не производи више од 130 тона тешке воде, која садржи више водоника него обична вода, и да редизајнира своје нуклеарно постројење са тешким водама у Арку. Гориво из реактора за тешку воду садржи плутонијум који се може користити у прављењу нуклераних бомби.

Зашто је Иран пробио лимит?

Иранска економија је доживела велики пад када се амерички председник Доналд Трамп повукао из споразума пре годину дана и почео поново да успоставља санкције. Он је рекао да је споразум био мањкав и желео је да присили иранску владу да поново преговара о условима, што је она одбила да уради.

Остале стране споразума – Велика Британија, Француска, Немачка, Кина и Русија – критиковале су Трампову одлуку и остале верне споразуму.

У мају ове године, Бела кућа је појачала притисак на Иран тако што је увела секундарне санкције земљама које су још увек куповале иранску нафту.

Ову ствар обавезно урадите иначе вам се не пише ДОБРО! На овај дан лако се открива ко ће бити здрав, а ко ће се разболети!

Отворена ШПИЈУНАЖА?! На пункту БЕЛА ЗЕМЉА, надомак Бујановца, извршен је УДАР НА СРБЕ!

Такође, уведене су санкције за земље са којима Иран размењује вишак уранијума за необогаћен концентрат руде познат као „жути колач“ и којима продаје вишак тешке воде. Такви трансфери су омогућавали Ирану да настави са производњом оба материјала, а да не прекорачи границе у залихама.

Без дозволе да вишак обогаћеног уранијума шаље у Русију и вишак тешке воде у Оман, као што је годинама радио, Иран је прекорачио лимит за складишење мање од два месеца како је најавио да је учетворостручио њихову производњу као одговор на америчке санкције.

Ирански председник Хасан Рохани је тада изјавио да ће се осветити Америци за санкције суспендујући своје обавезе из споразума. Званичници су приметили да је и у нуклеарном споразуму наведено да ће Иран престати да извршава своје обавезе „делимично или у целини“ ако санкције поново буду уведене.

Рохани је рекао да преосталих пет потписница споразума имају рок до 7. јула да заштите Иран од ефеката санкција. Пошто се то није десило, земља је почела да обогаћује уранијум преко 3,67 посто и зауставила редизајн реактора Арак.

Европске земље су смислиле трговински механизам који би омогућио страним компанијама трговину са Ираном без ризика од америчких санкција, али он још није у функцији.

Зашто је толико битан лимит?

Прво и најважније, то се може сматрати кршењем споразума.

Ако се „материјална повреда“ договора потврди од стране Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) биће омогућено враћање мултилатералних санкција Ирану. Ниједан стални члан већа УН-а не би могао да стави вето на тај потез.

Иран је рекао да ће концентрација ниско обогаћеног уранијума, након што прекорачи границу за залихе, и даље бити недовољна за прављење атомске бомбе. Међутим, стручњаци највише брине што је Иран након 7. јула прекршио и другу обавезу и почео са обогаћивањем уранијума преко 3,67 процента.

Иранска организација за атомску енергију је недавно најавила да би могла да почне да обогаћује уранијум до пет посто да би могла да обезбеди гориво за своју електрану у Бушехру, или чак до 20 посто, колико је потребно за истраживачки реактор Техерана.

Производња уранијума обогаћеног до 20 посто је велики разлог за забринутост јер је то најбржи пут до уранијума погодног за оружје. Прелазак са природног стања од 0,7 посто на 20 посто је већ 90 посто посла потребног да се дође до нивоа за оружје.

Пре него што је нуклеарни споразум спроведен, Иран је имао довољну количину уранујума од 20 посто и број центрифуга да је такозвано „време избијања“ – време за које би теоретски требало да се стекне довољно расипног материјала за нуклеарно оружје – било процењено на два месеца.

Уговор је повећао „време избијања“ на годину дана, међутим, оно би почело брзо да се скраћује уколико би Иран прекршио било коју обавезу из споразума.

Да ли Иран жели нуклеарну бомбу?

Иран инсистира да никада није настојао да развије такво оружје, али међународна заједница не верује у то и указује на доказе које је прикупила ИАЕА.

Докази сугеришу да је од 2003. године Иран спровео „низ активности релевантних са развој нуклеарне експлозивне направе“.

Прошле године је Израел показао да су архиви које је тајно узео из Ирана показали да је он наставио са „проучавањем“ нуклеарног оружја и након 2015. године, иако је Иран ту оптужбу одбацио као „смешну“.

Америчка обавештајна јединица је у јануару оценила да Иран ипак не предузима кључне активности за развој нуклеарног оружја.

Извор: Блиц

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Please enter your comment!
Please enter your name here